LJubiša Samardžić je preminuo 2017 godine nakon teške borbe sa tumorom na mozgu.
2014. godine mu je dijagnostikovan tumor, a tada su mu lekari davali samo nekoliko meseci života. Međutim , Ljubiša nije odustajao pa se tako lečio i u inostranstvu ( Nemačka i Italija), prošao je brojne operacije, mišljenja i terapije.
Bolest je otkrio sasvim slučajno, žalio se na vrtoglavicu, gubitak ravnoteže i probleme sa govorom..
Nakon detaljnih pregleda, ustavnovljena mu je teška bolest. Dijagnoza je bila da je bolest jako agresivna sa lošim prognozama tako da su mu lekari davali svega nekoliko meseci života.
Podvrgao se hitnoj operaciji, nakon čega je započeo iscrpljujući proces lečenja koji je uključivao zračenja, terapije i višemesečne medicinske tretmane. Lečenje je nastavljeno i u inostranstvu, pre svega u Nemačkoj i Italiji, gde su mu pružene najmodernije onkološke procedure i dodatne intervencije dostupne u tom trenutku.
Uprkos izuzetno teškoj dijagnozi, Ljubiša Samardžić gotovo nikada nije javno govorio o svom zdravstvenom stanju. Nije želeo da ga publika pamti po bolesti, bolničkim sobama ili teškim terapijama. Smatrao je da umetnik treba da ostane upamćen po svom delu, po emocijama koje je ostavio publici i po tragovima koje je ostavio u kulturi jednog vremena.
Oni koji su ga poznavali govorili su da je i tokom najtežih dana zadržao neverovatnu mirnoću i gospodstvenost. Nije želeo da opterećuje druge svojim bolom, niti da oko njegove patnje nastane senzacija. Čak i kada je bolest uzimala maha, trudio se da razgovara o filmu, glumi i novim projektima, kao da je umetnost bila njegova poslednja odbrana od prolaznosti.
Poslednje mesece života Ljubiša Samardžić proveo je uglavnom u krugu porodice, okružen pažnjom i ljubavlju svojih najbližih. Dom je postao njegovo utočište, mesto mira i tišine, daleko od kamera i javnosti.
– Do poslednjeg dana sam sa njim šetala i brinula se o njemu na jedan poseban način. Kada brinete o nekom sa ljubavlju, onda to nije nešto što bi se moglo opisati. Možete da mislite samo kako izgleda kada neko odlazi, a vi ne znate šta u tom trenutku da radite. I gledate kako odlazi neko koga volite 53 godine. Predosećala sam, to je izgledalo tako. Sin nam je umirao na sličan način. Ljubiša je bolovao dugo i smrt nije došla iznenada. To je jedna agonija koja je trajala“, rekla je supruga pokojne legende – rekla je Ljubišina supruga Mirjana.
Ljubišina poslednja želja bila je jednostavna, ali duboko dirljiva — želeo je da ga ljudi pamte po njegovim ulogama, a ne po bolesti ili smrti.
Tražio je da bude ispraćen tiho, bez pompe, velikih govora i medijske buke. Nije želeo spektakl, već poštovanje prema umetnosti kojoj je posvetio čitav život.
Želeo je da umesto oproštajnih govora govore njegovi filmovi, njegove scene i likovi koji su obeležili istoriju domaće kinematografije: Šurda, doktor Mladen, inspektor Boško Simić i mnogi drugi junaci zbog kojih je postao besmrtan u srcima publike.
IZVOR: stil.kurir.rs
