Postoje prijateljstva koja se rađaju pred kamerama — a onda traju mnogo duže od same serije. Takvo je bilo prijateljstvo između Vojina Ćetkovića i Tanasija Uzunovića, dvojice glumaca koji su u „Moj rođak sa sela“ odigrali sestrića i ujaka čiji je odnos obeležio generacije gledalaca.
Kada je Tanasije Uzunović preminuo u 81. godini, Vojin Ćetković se na komemoraciji u Narodnom pozorištu u Beogradu prisetio svega — i rasplakao celu salu.
PROČITAJTE JOŠ: [Istina o prekidu „Mog rođaka sa sela“ — General otkrio zašto serija nikada nije dobila nastavak]
Čovek zbog kojeg je Vojin hteo da glumi
Pre nego što su postali Vranić i Rajko Malešević, pre nego što su zajedno snimali „Moj rođak sa sela“ — Vojin je Tanasija gledao sa publike i sanjao da jednog dana bude kao on.
„Moj prvi partner bio je Tanasije Uzunović, odigrao sam u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Jedan od onih vitezova te generacije zbog kojih sam i želeo da se bavim glumom“ — rekao je Ćetković na komemoraciji.
Tada je Tanasije imao godina koliko i Vojin sada. A mladi glumac je u njemu video sve što glumac treba da bude.
„Još uvek mi prolaze kroz glavu njegove scene i neverovatna snaga i virtuoznost, ekspresija toliko velika da zaboravite da gledate glumce u pozorištu.“
Proba na kojoj je Tanasije insistirao na bakinbardama
Kada je „Moj rođak sa sela“ počeo da se snima, Tanasije Uzunović je odmah znao kakav treba da bude Rajko Malešević. I nije bio spreman da popusti ni u jednom detalju.
„Sećam se probe na kojoj je insistirao da nosi narodnu nošnju i belu uštirkanu košulju i da po njegovom nacrtu naprave bakinbarde, kojima nije bio zadovoljan naredne dve godine“ — prisetio se Vojin uz osmeh.
Dve godine nije bio zadovoljan bakinbardama. Takav je bio Tanasije — perfekcionista koji ne pristaje na kompromis kada je u pitanju lik koji gradi.
Reči koje su od Tanasija napravile ujaka
Ali najemotivniji trenutak komemoracije bio je kada je Vojin ispričao kako je njihov odnos iz serije prešao u stvarnost — i to jednom jedinom rečenicom.
Pre snimanja, Vojin je prišao Tanasiju i rekao mu nešto što je na sebi svojstven način opisalo sve:
„Ti znaš da ujak nije kao ostala rodbina. Znaš da se ujak najviše voli. Ti meni ovde igraš baš ujaka i to vrlo posebnog. Ujaka koji me je podigao i koji je spreman da da život za svog sestrića. A ne znam kako ćeš to da doneseš jer mene je teško voleti.“
Tanasije nije odgovorio rečima. Zagrlio je Vojina i pomilovao ga po kosi.
„Od tada pa do danas, bio je moj ujak.“
Anegdota sa snimanja — pranje kose između scena
Vojin se prisetio i jedne duhovite anegdote koja govori koliko je Tanasije bio posvećen svom izgledu.
Posle snimanja u Kragujevcu, cela ekipa je bila spremna za povratak u Beograd. Samo Tanasije nije bio tu.
„Pitam gde je, a oni mi kažu da pere kosu. Pa jutros smo ga čekali da pere kosu i ja sam mu rekao da ne sme to da radi. Od tolike ondulacije će mu izvetreti gluma“ — ispričao je Vojin, na što se sala nasmejala kroz suze.
„Nedostaješ mi Taso — i tek ćeš mi nedostajati“
Sećanje na preminulog kolegu Vojin Ćetković završio je rečima koje su u sali zavladale tišinom.
„Bio je komplikovano divan i bio glumac, muškarac. Bio je prijatelj i jatak. Zvao sam ga Tasos sa Rodosa.“
A onda, tiho:
„Bio je moj prijatelj i ja sam bio njegov. Nedostaješ mi Taso — i tek ćeš mi nedostajati.“
U sali je zavladao muk.
Zašto nas Vranić i Rajko i dalje diraju
Odnos pukovnika Vranića i Rajka Maleševića u „Moj rođak sa sela“ bio je srce serije — i to ne zbog scenarija. Bio je to zato što su dvojica glumaca u te likove uneli nešto stvarno. Nešto što se ne može napisati, samo odglumiti.
Sada, kada Tanasija više nema, jasno je odakle je ta toplina dolazila.
Bila je stvarna.
