Naslov koji straši
„Dr Mihailo ima 100 godina i upozorava na 2 otrova koja svi jedu: to je dijagnoza raka, odmah ovo izbacite.“
Tako je 26. oktobra 2026. glasio naslov na portalu Pauza Digital, velikim slovima. Pročitali smo tekst. Strašna rečenica iz naslova nije u njemu.
Ko je „doktor Mihailo“
Tekst ne kaže ni prezime, ni grad, ni ustanovu, ni da li je „doktor“ lekar. Nijedan njegov citat nije naveden. Kaže se samo da je „stogodišnji“. Espreso se pominje u opisu stranice, ali ne u tekstu, a priču nismo uspeli da nađemo. Zato ne možemo da potvrdimo ni čoveka ni njegovu starost.
Prerađeno meso
Prerađeno meso je, prema saopštenju Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) iz oktobra 2015, svrstano u Grupu 1, „kancerogeno za ljude“. To uključuje meso prerađeno soljenjem, sušenjem, fermentacijom ili dimljenjem. Radna grupa od 22 stručnjaka iz 10 zemalja razmotrila je više od 800 studija. Saopštenje navodi da svaka dnevna porcija od 50 grama prerađenog mesa povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto.
Važno je kako se to čita: to je relativno povećanje, a pojedinačni rizik, kaže IARC, „ostaje mali, ali raste sa količinom“. Isto saopštenje ne poredi prerađeno meso sa duvanom. Prof. dr Miljan Ćeranić, kolorektalni hirurg, rekao je za RTS u januaru 2026, prema N1, da to ne znači da je rizik isti kao kod cigareta ili azbesta. I izvor kaže da jedna povremena porcija ne izaziva automatski bolest.
Šećer
Svetska zdravstvena organizacija (2015) preporučuje da slobodni šećeri budu manje od 10 odsto ukupnog unosa energije, a za dodatne koristi manje od 5 odsto. Prva preporuka je „snažna“, druga „uslovna“. Slobodni šećeri su oni dodati hrani i pićima, kao i šećeri u medu, sirupima i sokovima od voća. Preporuka se ne odnosi na šećer u svežem voću i povrću.
Ta preporuka se odnosi na ukupan unos šećera. Izvor kaže: šećer ne izaziva rak direktno, ali višak može dovesti do gojaznosti.
Priprema mesa
Izvor kaže da veoma visoka temperatura pri pripremi mesa može da stvori neželjena jedinjenja. Američki Nacionalni institut za rak potvrđuje da pri pečenju na roštilju ili prženju nastaju heterociklični amini i policiklični aromatični ugljovodonici. Kod životinja su pri vrlo visokim dozama izazivali tumore, ali istraživanja na ljudima, prema Institutu, nisu utvrdila definitivnu vezu. Savet: izbegavati direktan plamen i dugo pečenje na visokoj temperaturi.
Šta tekst ne kaže
Tekst ne daje broj porcija koje bi bile problem, ne navodi nijednu studiju i ne objašnjava šta znači „18 odsto“ u stvarnom životu. To je relativna brojka, pa ne govori koliki je rizik pre nego što se meso jede. Kaže samo da jedna povremena porcija ne izaziva automatski bolest.
Nacionalni institut za rak navodi i nekoliko praktičnih saveta za pripremu mesa: okretati meso češće, skratiti vreme na visokoj temperaturi, a pre toga ga kratko zagrejati u mikrotalasnoj. Uklanjanje zagorelih delova takođe smanjuje unos štetnih jedinjenja.
Dug život ne zavisi od dve namirnice
Sam tekst kaže da dugovečnost zavisi od genetike, kretanja, okolnosti, zdravstvene zaštite i celokupne ishrane. Zato priču o jednom čoveku ne treba čitati kao uputstvo za sve.
Šta ostaje
Prerađeno meso i višak šećera zaista su teme javnog zdravlja, ali nisu „otrovi“ ni dijagnoza raka. Ako vas brinu ishrana ili porodična istorija bolesti, razgovarajte sa lekarom ili nutricionistom, umesto da prema naslovu izbacujete cele grupe namirnica.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne predstavlja medicinski savet.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 26. oktobra 2026. na portalu Pauza Digital. Podatke proverili prema:
- Pauza Digital (izvorni članak)
- IARC: saopštenje za javnost o crvenom i prerađenom mesu (26. oktobar 2015)
- SZO: smernice o unosu šećera (mart 2015)
- Nacionalni institut za rak (SAD): Chemicals in Meat Cooked at High Temperatures
- N1 / RTS: Suhomesnati proizvodi pod lupom (januar 2026)
