Naslov koji pozajmljuje čuveno ime
„Šta da uradite ako vas najbliži ne cene: 5 oštrih pravila psihologa Karla Junga.“
Tako je 26. oktobra 2026. glasio naslov na Beograd Danasu. Pročitali smo tekst. Sam kaže da to nisu doslovne Jungove upute.
Pet saveta iz teksta
Prvi je da prestanete da se stalno opravdavate: odbijanje nije znak lošeg karaktera. Drugi je mirnoća kao način da se sačuva dostojanstvo, uz jasnu poruku da ćete razgovor nastaviti kad prestane vređanje. Treći: granice su poruka, a ne pretnja, i morate da ih sprovedete. Četvrti: ne nosite sami teret porodice. Peti: dopustite da i druga strana pokaže inicijativu.
Sve to zvuči razumno. Nijedna tvrdnja nema izvor.
Šta tekst dobro primećuje
Tekst kaže da se nepoštovanje retko javlja kao jedan veliki sukob. Češće je to niz malih, ponavljanih signala: uvreda, omalovažavanja, preskakanja tuđih potreba. Naglašava i razliku između jednokratne nepromišljene rečenice i ponašanja koje se stalno ponavlja.
Navodi i da razgovor o očekivanjima pomaže više od nagađanja i tihog zamerenja, i da traženje pomoći nije slabost. Te opšte tvrdnje u tekstu nemaju izvor.
Šta je Jung zapravo napisao
Karl Gustav Jung (1875–1961) bio je švajcarski psihijatar i osnivač analitičke psihologije. Prema Enciklopediji filozofije, jedno vreme je sarađivao sa Frojdom, a 1914. su prekinuli odnose. Njegovi pojmovi su persona (društvena maska), senka (potisnute želje i osećanja) i individuacija, proces usklađivanja svesne ličnosti sa senkom.
U toj enciklopediji nema pravila za porodične odnose i granice. Ona navodi i kritiku da nema statističkih dokaza o delotvornosti jungovske psihoterapije.
Jungov citat koji se uvek pominje
Najčešće se citira rečenica da nas sve što nas nervira kod drugih može dovesti do razumevanja sebe. Prema portalu Parade, potiče iz knjige „Sećanja, snovi, razmišljanja“ (prvo nemačko izdanje 1962), iz poglavlja „Putovanja“. Stoji u odlomku o psihi različitih naroda, a ne u savetu o porodici. Taj citat nismo našli u samom tekstu Beograd Danasa.
Teret porodičnog života
Tekst kaže da u mnogim porodicama jedna osoba tiho preuzima većinu poslova. Podaci iz Srbije to potvrđuju, ali sa ograničenjima. Prema Jedinici za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (2016, ankete o korišćenju vremena iz 2010. i 2015), žene rade u domaćinstvu duplo više od muškaraca, a u plaćenom poslu upola manje.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 2022. preneo istraživanje agencije Factor Plus: 76 odsto muškaraca provodi sat ili manje na kućnim poslovima, dok 64 odsto žena na njih troši od dva do šest sati dnevno. Dva izvora koriste različite metode i nisu uporediva.
Kada nije samo nepoštovanje
Tekst napominje da stalne uvrede, pretnje i omalovažavanje nisu običan porodični spor. Ako je prisutno nasilje ili ozbiljna kontrola, granice same nisu dovoljne.
Ako ste u opasnosti, pozovite policiju (192). Autonomni ženski centar vodi SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja: 0800 100 007, radnim danima od 10 do 20 časova. Nasilje u porodici može se prijaviti i na 0800-100-600.
Šta ostaje
Pet saveta iz teksta nisu loši, ali nisu Jungovi. Ako vas porodica stalno ponižava, to nije sitnica koju rešavaju citati. Razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može pomoći.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje savet stručnjaka.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 26. oktobra 2026. na portalu Beograd Danas. Podatke proverili prema:
- Beograd Danas (izvorni članak)
- Encyclopedia.com: Jung, Carl Gustav (Encyclopedia of Philosophy)
- Parade / AOL: Quote of the Day, Carl Jung (april 2026)
- SIPRU: Women in Serbia work twice as much in the home as men (2016)
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: saopštenje (februar 2022)
- 021.rs / Beta: Milošević (AŽC) (novembar 2025)
- TherapyRoute: Crisis lines in Serbia (avgust 2026)
