Naslov kaže da se slobodan dan za slavu ne prenosi na ponedeljak ako slava pada za vikend, i da „sada nema dileme“. Odgovor je tačan. Ali tvrdnja da dilema ne postoji ide dalje od onoga što tekst dokazuje.
Espreso je tekst objavio 14. oktobra 2026. (autor: Ana Petrović, rubrika „Kalendar“, uz oznaku Bizportala). Gotovo isti tekst objavile su sutradan Novosti. Pročitali smo ga i uporedili sa zakonskim izvorima.
Kratak odgovor
Ne, ne prenosi se. Ako krsna slava padne u subotu ili nedelju, a ta dva dana su vam ionako neradna, nemate pravo na slobodan ponedeljak.
Isto tvrdi i Kurir Biznis iz januara 2026, pozivajući se na portal Paragraf. Komentari na portalu Pravni portal iz ranijih godina govore isto: verski praznici se ne pomeraju.
Zašto državni praznik ima drugačija pravila
Kod državnih praznika pravilo postoji. Zakon o državnim i drugim praznicima kaže da se, ako datum praznika padne u nedelju, ne radi prvog narednog radnog dana. U komentarima se to pripisuje članu 3a.
Slava je verski praznik. Pravo da ne radite odnosi se samo na prvi dan slave, a to je predviđeno članom 4. Nema pravila o prenošenju.
Ta razlika objašnjava većinu zabune. Mnogi pamte Novu godinu ili Dan državnosti pa pretpostave da isto važi i za slavu.
Gde je rupa u tekstu
Tekst kaže da zakon „jasno definiše“ ova pravila, ali navodi samo naziv zakona. Nema brojeva članova, ni linka na propis.
Mi smo brojeve članova našli samo u komentarima na Pravnom portalu, ne u tekstu zakona. Oni navode i izdanje Službenog glasnika iz 2001, 2007. i 2011. godine. Nismo mogli da potvrdimo da nije bilo kasnijih izmena.
Radnici u smenama
Tekst tvrdi da radnik koji radi na slavu u subotu ima pravo na plaćen slobodan dan, i da mu poslodavac to „ne sme da uskrati“.
Tu nismo našli oslonac. Zakon o radu govori o drugim stvarima. Zarada za odsustvo sa rada na praznik koji je neradni dan jednaka je prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci (član 114). Za rad na takav praznik predviđeno je uvećanje od najmanje 110 odsto od osnovice (član 108). Praznici se ne uračunavaju u godišnji odmor (član 70).
Nijedan od pročitanih izvora ne kaže da slava u smeni daje pravo na dodatan slobodan dan. Ni da li se uvećanje od 110 odsto primenjuje i na slavu. Oba pitanja ostaju bez potvrde.
Postoji i pravilo o nedeljnom odmoru. Zakon o radu (član 67) daje pravo na najmanje 24 sata neprekidnog odmora nedeljno, po pravilu nedeljom, ali poslodavac može da odredi drugi dan ako priroda posla to traži. Ako radnik mora da radi na dan nedeljnog odmora, sledi mu najmanje 24 sata odmora u narednoj nedelji. To nije isto što i slobodan dan za slavu, ali se često meša sa njim.
Tekst i sam deluje nedosledno. Prvo kaže da radnik ima pravo na slobodan dan, a zatim da poslodavac može da zahteva rad i da tada plati najmanje 110 odsto.
Šta kaže ugovor
Plate i uvećanja, prema zakonu, uređuju se opštim aktom i ugovorom o radu. Poslodavac može dakle da propiše više, a ne manje od zakona. Tekst o tome ne govori ništa.
Proverite pravilnik o radu, kolektivni ugovor ili ugovor o radu. Tu piše šta zaista važi kod vašeg poslodavca.
Šta ostaje
Ostaje jasan odgovor na glavno pitanje i nekoliko otvorenih detalja za one koji rade vikendom.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije pravni savet. Za konkretan slučaj obratite se pravniku, sindikatu ili inspekciji rada.
Priču prenosimo prema pisanju portala Espreso (14. oktobar 2026), a podatke proverili prema Novostima (15. oktobar 2026), Kuriru (Biznis, 19. januar 2026), tekstu Zakona o radu i komentarima Pravnog portala.
