Naslov kaže da „ovaj kućni aparat“ imamo svi i da troši struju kao 65 frižidera upaljenih istovremeno. Ne kaže koji aparat.
Blog Umjetni AI objavio je tekst 11. oktobra 2026. (potpis: Redakcija). Pročitali smo ga, proverili brojke i uporedili ih sa evropskim podacima.
Koji je aparat
Električna rerna. Tek u tekstu saznajemo da je to ona.
Autor navodi da ima između 2.000 i 5.000 vati, da mesečno troši „približno 40 do 90 kilovat-sati“, a da frižider ima 300 do 800 vati. Sve to pripisuje neimenovanom „izvornom tekstu“. Ni stručnjaka, ni studije, ni proizvođača.
Odakle 65
Iz samog teksta ne. Broj 65 se u telu pominje samo u ogradi.
Tekst sam piše da se poređenje odnosi na trenutnu snagu, a ne na potrošnju tokom dana ili meseca. I da „nije ispravno“ zaključiti da rerna uvek potroši koliko desetine frižidera.
Pogledajmo njegove brojke. Pet hiljada vati podeljeno sa 300 daje oko 17. Dve hiljade podeljeno sa 800 daje 2,5. Dakle, od 2,5 do 17, a nigde 65. Računicu za 65 tekst ne daje.
Snaga nije isto što i potrošnja
Vat (W) meri koliko aparat vuče u datom trenutku. Kilovat-sat (kWh) meri koliko je ukupno potrošio. Račun za struju se plaća u kilovat-satima.
Tekst to razlikuje i daje jednostavan primer: rerna od 2 kW koja radi sat vremena potroši 2 kWh. Dodaje da grejač ne radi stalno punom snagom, pa je stvarna potrošnja drugačija.
Frižider radi suprotno. Kompresor se uključuje i isključuje, ali ceo dan, svaki dan.
Računica sa pravim brojevima
Evo šta smo dodali.
Evropska komisija, pozivajući se na izveštaj o ekodizajnu iz 2024, navodi da su frižideri-zamrzivači prodati u EU 2020. u proseku trošili 181 kWh godišnje. To je oko 15 kWh mesečno. Za 1990. godinu isti izvor daje 477 kWh godišnje.
Uzmimo da je tačan opseg iz teksta: 40 do 90 kWh mesečno za rernu. To je 480 do 1.080 kWh godišnje. U poređenju sa prosečnim novim frižiderom izlazi otprilike 3 do 6 frižidera. U poređenju sa frižiderom iz 1990. godine, od jednog do dva.
To je naša računica i ima ograničenja. Opseg za rernu nije proveren. Prosek od 181 kWh važi za novije aparate u EU, ne za vaš frižider. A vaša rerna, naravno, može da troši znatno manje ili više.
Zaključak: rerna je među većim potrošačima u kuhinji, ali „65 frižidera“ nema podršku ni u tekstu ni u podacima koje smo našli.
Šta kažu izvori o štednji
Tekst daje pet saveta: kuvajte više jela odjednom, iskoristite zaostalu toplotu, ne otvarajte vrata, ne podešavajte najvišu temperaturu i održavajte rernu. Većina je razumna. Sam priznaje da čista rerna ne troši nužno manje struje.
Maryland Energy Administration (SAD) savetuje slično, uz nekoliko dopuna.
Pri malim obrokima, velika rerna je neefikasna. Bolje je koristiti mikrotalasnu, malu rernu ili sporo kuvanje. Predgrevanje treba svesti na minimum, a osim za testa i pecivo, često nije ni potrebno. Vrata ne treba otvarati: svaki put izlazi dosta toplote, pa jelo duže traje. Preporučuju gledanje kroz staklo i uključivanje lampice. Pripremanje duplih porcija, od kojih se polovina rashladi ili zamrzne, troši manje nego ponovno kuvanje.
Isti izvor kaže i da se samočišćenje rerne isplati odmah posle kuvanja, dok je još vruća.
Savet o gašenju rerne nekoliko minuta ranije nismo našli u izvorima koje smo pročitali. Tekst ga ograničava na jela kod kojih recept to dozvoljava, što je razumno.
Šta ostaje
Tekst je oprezniji od svog naslova. Gotovo svaka njegova tvrdnja ima ogradu. Ali to što je sam pomalo opovrgnuo naslov ne čini naslov tačnim.
Za pravu sliku potrošnje koristite merač potrošnje ili tehničku dokumentaciju, a račun procenite množenjem kilovat-sati sa cenom iz vašeg računa. Ako rerna sporo greje, vrata se ne zatvaraju ili temperatura jako odstupa, obratite se ovlašćenom servisu. Ovaj tekst je informativne prirode.
Priču prenosimo prema pisanju Umjetni AI bloga (11. oktobar 2026), a podatke proverili prema Evropskoj komisiji (stranica o frižiderima i zamrzivačima, izveštaj o ekodizajnu 2024) i Maryland Energy Administration (Cooking Tips to Save Energy).
