„Kasnije ću za sebe.“ Koliko puta ste to rekli ili čuli?
Portal Izvor online objavio je 8. oktobra 2026. tekst o ženi koja štedi na sebi. U naslovu stoji da je to poruka „nemačkog pisca“ nad kojom svaka od nas treba da se zamisli. Pročitali smo šta u tekstu stvarno piše i proverili ono što se može proveriti.
Pisac bez imena
Prva neprijatna činjenica: pisac se u tekstu nigde ne imenuje.
Nema imena, naslova dela ni citata. Pominje se samo „poznati nemački pisac“, a njegova poruka je prepričana opštim rečima. Ni mi ga nismo mogli identifikovati, pa citat ne možemo nikome da pripišemo.
Tekst je objavljen u rubrici „Ispovesti“, uz napomenu da je namenjena zabavi i da imena i okolnosti mogu biti izmenjeni. To treba imati na umu.
Šta tekst zapravo govori
Poruka je jasna. Žena koja stalno štedi na sebi ne izlazi iz te priče kao pobednica. Spolja može da izgleda kao junakinja, a iznutra je umorna, prazna i nečujna.
„Štednja“ se ne odnosi samo na novac. Znači: deci kupiti dobru odeću, a sebi nositi staru. Preskakati preventivne preglede. Odlagati hobi. Trpeti nepoštovanje.
Tekst pominje i „kult žrtvovanja“, u kojem je „dobra žena“ tiha i uvek poslednja. Navodi tri skrivena troška: zdravlje, izgubljeno vreme i neiskorišćen potencijal.
Preporuke su praktične. Trideset minuta dnevno samo za sebe. Zakazati odloženi pregled. Mali lični budžet. Uvežbati rečenicu „ne, to mi ne odgovara“.
Gde se to može izmeriti
Većina ovoga je lično iskustvo, pa se ne može proveriti. Jedna stvar se ipak može: preventivni pregledi.
Prema 021.rs (mart 2023), organizovani programi skrininga u Srbiji obuhvataju rak grlića materice, dojke i debelog creva. Pozivaju se žene od 25 do 64 godine za grlić materice i od 50 do 69 za mamografiju, koja se ponavlja na dve godine. Pozive šalje dom zdravlja pacijentkinjama sa otvorenim kartonom. Granice mogu da se menjaju, pa se informišite kod izabranog lekara.
Nacionalno istraživanje u okviru kampanje „Ne bez nje“, koje je predstavio Ženski centar „Milica“ (N1, prema Betini vesti od 11. aprila 2026), obuhvatilo je 1.130 žena. Čak 91 odsto njih kaže da bi se odazvalo na organizovani skrining kad bi dobilo poziv. Pregled samoinicijativno zakazuje 32,6 odsto.
Među ženama od 46 do 69 godina, kaže se, 80 odsto nikada nije dobilo poziv. Od onih koje jesu, odazvalo se 85,5 odsto. Teškoće sa zakazivanjem navodi 41,29 odsto ispitanica.
Dakle, nije uvek reč o „štednji“ na sebi. Ponekad poziv jednostavno ne stigne, ili se termin teško zakaže. Deo odgovornosti tada nosi i sistem, a ne samo žena. To je naše tumačenje ovih brojki.
Napomena: metod istraživanja nije detaljno naveden, a rezultate predstavlja organizacija koja vodi kampanju.
Šta se ne može potvrditi
Tekst tvrdi da Svetska zdravstvena organizacija „upozorava“ da su žene često „tihe pacijentkinje“ koje se javljaju lekaru tek kad je problem odmakao. Dokument, godinu ni link ne navodi, pa tu tvrdnju nismo mogli da potvrdimo.
Veza između brige o drugima i odlaganja sopstvene zdravstvene nege nije jednostavna. U jednoj američkoj studiji iz 2020. (Mishra i saradnici, 256 pacijentkinja) žene koje se staraju o odraslima češće su odlagale lečenje, ali briga o deci to nije pokazala.
Šta ostaje
Nije potrebno da znate ime pisca da biste razumeli poruku. Ako imate odložen pregled, najjednostavniji prvi korak je razgovor sa izabranim lekarom. Ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje savet lekara.
Priču prenosimo prema pisanju Izvora online (8. oktobar 2026), a podatke proverili prema N1 (Beta, 11. april 2026), 021.rs (22. mart 2023) i studiji Mishra i saradnika (2020).
