Probajte bez olovke i bez kalkulatora.
Palica i loptica zajedno koštaju 110 dinara. Palica je za 100 dinara skuplja od loptice. Koliko košta loptica?
Zastanite na trenutak, pa čitajte dalje.
Odgovor koji vam prvi padne na pamet
Većina ljudi odmah pomisli: 10 dinara.
Zvuči savršeno. 110 minus 100 je 10. Ali proverite.
Ako loptica košta 10 dinara, palica koja je za 100 skuplja košta 110. Zajedno to je 120, a ne 110.
Odgovor je pogrešan.
Pravo rešenje
Neka loptica košta x dinara. Palica tada košta x + 100.
Zajedno: x + (x + 100) = 110. Dakle 2x = 10, pa je x = 5.
Loptica košta 5 dinara, a palica 105.
Provera: 5 + 105 = 110. A 105 − 5 = 100. Sve se slaže.
Zašto nas um vara
Zagonetka je deo testa koji je u radu iz 2005. opisao psiholog Šejn Frederik (Shane Frederick), u časopisu Journal of Economic Perspectives. U originalu se radi o 1,10 dolara i 1 dolaru, a odgovor je 5 centi, a ne 10.
Frederik objašnjava da je „10 centi“ pogrešno jer je razlika između 1 dolara i 10 centi samo 90 centi. Pogrešan odgovor se, kaže, javlja prvi, a pravi zahteva da ga zaustavimo i proverimo.
To je razlika između brzog, automatskog razmišljanja (u psihologiji „sistem 1“) i sporog, napornog („sistem 2“). Pitanje je jedno od tri u takozvanom testu kognitivne refleksije.
Šta je istraživanje stvarno pokazalo
Frederik je test davao ukupno 3.428 ispitanika u 35 studija. Većinom su to bili studenti sa srednjeg zapada i severoistoka SAD.
Cifre u njegovoj tabeli odnose se na ceo test od tri pitanja, a ne samo na lopticu. Tri tačna odgovora imalo je 17 odsto ispitanika, a nijedan 33 odsto. Na MIT-u je sva tri pogodilo 48 odsto, a na Univerzitetu u Toledu 5 odsto.
Zanimljiv je još jedan detalj. Ljudi koji su odgovorili „10 centi“ procenili su da će zagonetku rešiti 92 odsto ljudi, a oni koji su rekli „5 centi“ samo 62 odsto. Obe procene su bile preoptimistične.
Ljudi sa višim rezultatom bili su strpljiviji u kratkoročnim novčanim izborima. Ipak, to je zaključak o grupama, ne o pojedincu.
Da li „više od polovine odraslih“ pada?
Ovo je tvrdnja iz naslova koju nismo uspeli da potvrdimo.
Nismo našli podatak o broju pogrešnih odgovora samo za lopticu. U drugom istraživanju (Argentina, 157 dobrovoljaca, prosečna starost 24,4 godine) nijedno pitanje iz testa nije rešilo 59 odsto ispitanika, ali to je rezultat za sva tri pitanja i za mali uzorak.
Ni CNBC (2023) ne navodi procenat. Piše samo da mnogi pogreše.
Zato bismo rekli ovako: istraživanja potvrđuju da je „10“ česta pogrešna reakcija, ali procenat za odrasle uopšte nije utvrđen.
Kako se zaštititi od prvog utiska
Ništa nije teško, ali treba nekoliko sekundi. Zapišite uslove. Proverite odgovor tako što ga vratite u zadatak. Ako vam se rešenje učini „previše lako“, pogledajte ga još jednom.
Da li ovakav test meri inteligenciju, istraživanja nisu usaglašena, piše CNBC. Zanimljivo je da, prema Frederiku, zagonetku iste strukture sa 37 i 13 centi ljudi rešavaju znatno češće tačno.
Priču prenosimo prema naslovu portala Ženski svet, čiji tekst nismo mogli da pročitamo, a podatke proverili prema radu Šejna Frederika (Journal of Economic Perspectives, 2005), studiji Kampitelija i Labolite (Judgment and Decision Making, 2010) i CNBC-u.
