Među poslanicima Skupštine Srbije početkom devedesetih bio je i jedan od najpoznatijih glumaca. Velimir Bata Živojinović govorio je sa skupštinske govornice u danima posle prvih velikih demonstracija protiv vlasti Slobodana Miloševića.
Mondo je 2023. objavio njegov govor sa naslovom „šokantno obraćanje“. Pogledali smo šta u njemu zaista piše i šta se tih dana dešavalo.
Šta je rekao
Prema tekstu Monda, Živojinović je govorio kao poslanik vladajuće Socijalističke partije Srbije. Ukratko, rekao je da je formirana skupštinska grupa koja treba da utvrdi šta se desilo 9. marta, i da očekuje da će raditi 10, 11 i 12. marta, a možda i duže.
Naveo je da su autobusi iz više gradova stizali kao podrška demonstracijama, i da su iz Niša stigli studenti. Pitao je ko je „skretničar“, ko je rekao deci da ne idu na predavanja, i „ko pali tu vatru?“.
Tvrdio je da je ispunjeno 90 odsto zahteva, ali ne stranačkih ni studentskih. Na kraju je tražio da Skupština preduzme mere da se u celoj Srbiji zavede mir.
To je govor u skladu sa linijom vladajuće partije. Naslov je „šokantan“ i tvrdi da je u sali „zavladao muk“, ali u tekstu nema opisa nikakve reakcije u sali.
Šta nedostaje u izvoru
Mondo ne navodi datum govora ni sednicu. Jedini trag izvora je potpis fotografije: snimak sa YouTube-a. Navodi se da je govor „posle“ demonstracija, a iz samog teksta (autobusi koji „upravo“ stižu, sednice koje se tek očekuju) izgleda da je izgovoren usred događaja. Tačan datum nismo mogli da potvrdimo.
Da li je Živojinović bio poslanik u martu 1991? Izabran je 1990, na prvim višestranačkim izborima, za SPS (Vreme, N1), a N1 piše da je bio poslanik u pet saziva. Dakle, verovatno jeste, ali izvori to za mart 1991. izričito ne kažu.
Šta se desilo 9. marta
Demonstracije je organizovao Srpski pokret obnove Vuka Draškovića, na Trgu republike. Policija je skup zabranila. Povod je bila televizija: tražena je smena direktora RTB Dušana Mitevića i četiri urednika, a prema Vremenu i ministra policije Radmila Bogdanovića.
Policija je koristila suzavac, vodene topove i oklopna vozila. Poginuli su policajac Nedeljko Kosović i sedamnaestogodišnji Branivoje Milinović. Okolnosti Milinovićeve smrti izvori opisuju različito.
Vuk Drašković je uhapšen, zabranjeni su Radio B92 i Studio B, a vojska je izvedena na ulice. Studenti su sutradan krenuli u „plišanu revoluciju“.
Brojke koje se ne slažu
Broj demonstranata: Vikipedija navodi procene od manje od 70.000 do više od 150.000, dok N1 i Vreme govore o oko 100.000. Mondo navodi više od 10.000 policajaca, a isti broj Vikipedija daje u kratkom pregledu bez objašnjenja.
Povređenih: N1 piše o više od 200, Vikipedija o 203 uz „potrebno navesti izvor“. U istom tekstu Mondo navodi 114 povređenih, a zatim 58 policajaca i 86 građana, što daje 144.
Kontramiting SPS-a na Ušću Vreme smešta u 10. mart, a Vikipedija u 11. mart.
Kako se završilo
Mitević i Bogdanović su se povukli, zabrana za B92 i Studio B ukinuta je, a Drašković je pušten. Tačne datume izvori ne navode. Zato tvrdnju „ispunili smo 90 odsto zahteva“ ne možemo da potvrdimo u trenutku kada je izgovorena.
Živojinović je kasnije bio kandidat SPS-a na izborima za predsednika Srbije 2002. i povukao se iz politike posle 2003. Preminuo je 22. maja 2016.
Šta ostaje
Govor je istorijski dokument jedne strane u sukobu, a ne presuda o događaju. Naslov nudi senzaciju, a tekst običan politički govor bez opisa reakcije u sali.
Priču prenosimo prema pisanju Monda (7. februar 2023), a podatke proverili prema Vikipediji (1991 protests in Belgrade; Bata Živojinović), N1, Vremenu i portalu Beotura.
