Naslovi poput „ako pronađete novčić na ulici, odmah uradite ovo i sreća će vas pratiti na svakom koraku“ obećavaju više nego što ijedan izvor može da potvrdi. Ipak, verovanje je staro, rasprostranjeno i vredi ga pogledati izbliza: šta ljudi zaista veruju, gde se verovanja razilaze i šta o tome kažu psiholozi.
Verovanje u tri rečenice
Prema srpskim narodnim verovanjima koja prenosi RT Balkan, ko na šetnji nađe metalni novčić, imaće sreće ceo dan. Najsrećniji su navodno oni sa rupom ili savijeni. Novčić treba držati u levom džepu, a onaj na kome je godina vašeg rođenja čuvati kao posebnu amajliju.
Kurir je dve godine kasnije objavio gotovo isti spisak, uz skoro istovetne rečenice. Reč je, dakle, o jednom izvoru koji se prepisuje, a ne o dva nezavisna svedočenja.
Ali nisu svi saglasni
Telegraf je još 2015. objavio spisak srpskih sujeverja o novcu u kome stoji suprotno. Nađen novac, zajedno sa dobitkom na kocki, nepošteno stečenim novcem i pocepanim novčanicama, ne donosi sreću. Ne treba ga držati u novčaniku: ili ga dajte siromašnima, ili ga brzo potrošite.
Dva izvora, dva suprotna saveta. Ni jedan ne imenuje stručnjaka, a Telegraf čak i završava rečenicom da čitaoci sami procene da li to funkcioniše.
Slična priča na drugoj strani sveta
Na engleskom govornom području poznata je rima „find a penny, pick it up, and all day long you’ll have good luck“. Numizmatički portal PCGS piše da stihovi traju „generacijama“, ali ne navodi ni datum ni mesto nastanka. Dodaje pravilo: srećan je samo novčić okrenut glavom nagore, dok onaj okrenut na drugu stranu treba ostaviti.
Zbirka studentskih intervjua na sajtu USC folklora beleži i ličnu varijantu. Jedna ispitanica kaže da je rimu naučila od oca, koji je ponekad namerno ispuštao novčiće da ih ona pronađe. Ona i danas podiže svaki novčić, kao uspomenu na njega.
To je možda i najiskreniji odgovor na pitanje odakle sujeverje: često se prenosi kroz porodicu, ne kroz knjige.
Šta ne znamo
Nijedan izvor koji smo čitali ne dokumentuje poreklo verovanja. Nema datuma, nema prvog pisanog traga, nema etnološke studije. Sve što se može reći jeste da postoji u više kultura i da se prenosi usmeno.
Šta kaže psihologija
Ima nešto što se može proveriti, ali ne o novčićima. Nemačka psihološkinja Lizan Damiš sa Univerziteta u Kelnu objavila je 2010. u časopisu „Psychological Science“ istraživanje o „srećnim“ predmetima, zajedno sa kolegama Barbarom Štoberok i Tomasom Musvajlerom.
U jednom eksperimentu, prema pisanju National Geographica, 41 student je došao sa svojim amajlijom. Polovina je dobila amajliju nazad, dok je drugoj rečeno da je ostala u drugoj prostoriji. Zatim su svi igrali kompjutersku igru pamćenja kartica. Oni sa amajlijom su postigli znatno bolje rezultate.
U drugom zadatku, sa slovima, ispitanici sa amajlijom našli su u proseku 46 reči, a oni bez nje 31. Istraživači to objašnjavaju većim samopouzdanjem i višim ciljevima koje su postavili sebi.
Damiš je ipak upozorila da amajlija ne garantuje pobedu, jer protivnik može jednostavno biti jači.
Šta to znači za novčić na trotoaru
Važno: studija nije testirala pronađene novčiće. Ispitivala je predmete koje su ljudi već smatrali srećnim. Uzorci su bili mali i sastavljeni od studenata, a dva izvora koja smo čitali ne spominju proveru ponavljanjem istraživanja. Autor National Geographica upozorava i na drugu stranu: sujeverje bi moglo da odvrati ljude od preuzimanja odgovornosti za ishod.
Ako vas novčić ohrabri, ohrabrenje je stvarno. Prema ovom istraživanju, efekat ide preko samopouzdanja, a ne preko samog predmeta.
Poenta koja ostaje
Ako podignete novčić i stavite ga u levi džep, nema štete, naročito ako vam to prija. Samo ne pravite od njega plan za dan, a pogotovo ne finansijski plan.
Napomena: tekst opisuje narodna verovanja i naučna istraživanja radi informisanja i zabave. Ne predstavlja savet o finansijama ni o sudbini.
Podatke smo proverili prema RT Balkan, Kuriru, Telegrafu, PCGS, USC folklor, APS i National Geographicu.
