Danas, 9. avgusta, pravoslavni hrišćani obeležavaju dan Svetog Pantelejmona.
Nije obeležen crvenim slovom u kalendaru. Ali narod ga i dalje svrstava među takozvane „ljute svece“ — uz Svetog Iliju i Ognjenu Mariju.
I baš zato, kažu, ovaj dan zaslužuje posebnu pažnju.
Zaštitnik lekara — i onih koji čekaju isceljenje
Sveti Pantelejmon se u narodu smatra zaštitnikom lekara, farmaceuta i svih koji su bolesni.
Verujući mu se ovog dana obraćaju za zdravlje svojih najbližih, smatrajući ga velikim iscelitelјem — onim koji čuje molitve upućene za oporavak.
Crkve su danas punije nego obično.
📌 Pročitajte još: [ovde ide naslov i link povezanog članka sa zanimljivo.rs — javite mi koji da ubacim]
„Tajna“ koju mnogi ne znaju
Postoji verovanje koje se prenosi s kolena na koleno — a mnogi ga ipak ne znaju, ili zaborave baš kada je najvažnije.
Kaže se da posao, projekat ili važna odluka doneta baš na ovaj dan imaju veće šanse da uspeju.
Zato mnogi baš danas biraju da započnu nešto novo — potpišu ugovor, krenu sa idejom, naprave prvi korak ka nečemu što odlažu mesecima.
Simbolika je jasna: dan posvećen iscelitelju, kažu, nosi i energiju novog početka.
Šta se ovog dana izbegava
Postoji i druga strana priče.
Narodno verovanje nalaže da se na dan „ljutog sveca“ izbegava težak fizički rad.
Bez rada u polju. Bez građevinskih radova. Bez popravki po kući.
Veruje se da nepoštovanje praznika može da navuče bolest ili nesreću na onog ko ga zanemari — otud i naziv „ljuti svetac“.
Ko je bio Sveti Pantelejmon
Rođen krajem 3. veka u Nikomediji, na teritoriji današnje Turske, Pantelejmon je studirao medicinu.
Kasnije je primio hrišćanstvo — i od tog trenutka, kako predanje kaže, bolesne je lečio besplatno, bez ikakve naknade.
Upravo je to, tvrdi predanje, dovelo do njegovog stradanja. Car Maksimijan naredio je njegovo pogubljenje 304. godine, nakon što je odbio da se odrekne vere.
Umro je mlad. Ali njegovo ime, više od 1700 godina kasnije, i dalje se izgovara sa poštovanjem.
Gde se danas čuvaju njegove mošti
Delovi moštiju Svetog Pantelejmona čuvaju se u više pravoslavnih manastira — među njima i na Svetoj Gori, u Hilandaru — i smatraju se čudotvornim.
Putnici mu se posebno obraćaju za zaštitu na putu.
Mnogi danas, pre nego što krenu na put, upale sveću baš njemu u čast.
